Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Globalizacija". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Висока школа струковних студија

Смер: Маркетинг и трговина

СЕМИНАРСКИ РАД

из предмета Економија

Тема: Глобализација

Краљице Марије 73, Београд

2009

САДРЖАЈ

Увод    1

1. Појам

2. Настанак и развој     2

3. Модерно светско друштво и нови светски поредак

4. Информатичка револуција као основ развоја глобалних сила 3

5. Транснационалне корпорације 3-4

6. Теоријски приступи глобализацији 4

7. Ставови теоретичара о глобализацији

8. Врсте глобализација 5

9. САД као глобална сила

10. Глобализација у економији 6

11. Негативне стране глобализације 7

Закључак

Литература 8

Увод

Глобализација поседује и позитивне и негативне аспекте, али свакако доноси значајне промене. Она је присутна у свим сферама друштва и њена даља експанзија у нашем савременом друштву је незаустављива. Тај је процес неизбежна последица савремене информатичке револуције и логичан след цивилизацијског напретка. Према томе, узалудни су и бесмислени отпор и борба против глобализације као такве. У овом раду биће речи о настанку и развоју глобализације, као и о утицају на светску привреду, а такође ће бити истакнуте и негативне последице самог процеса глобализације.

1. Појам

Глобализација је појам који користимо да бисмо описали промене у друштвима, култури и светској економији које доводе до драматичног пораста међународне размене (у трговини, култури, људима, идејама и сл.). Глобализација се често посматра искључиво са гледишта економије и тада се у први план ставља њен учинак на либерализацију трговине односно развој слободне трговине.

Глобализација такође представља и интеграцију света у једну јединствену целину која доводи до занемаривања националних економија стављањем у први план транснационалних корпорација. Такође, са друге стране имамо позитивно схватање глобализације којим се истичу њене позитивне стране, као што су укрупњавање тржишта, повећање запослености, повезивања људи и идеја а као врхунски циљ поставља се стварање јединственог и „савршеног” светског друштва.

Термин глобализација је први пут употребио професор Т. Левит са Харвардске школе за бизнис 1983. године, како би описао финансијско тржиште. Након тога је термин био проширен на деловање мултинационалних компанија. ММФ дефинише глобализацију као „растућу међусобну економску зависност свих светских земаља, коју је створило повећање и разноврсност броја међународних трансакција робе и услуга, као и размена капитала, те убрзана и генерализована технолошка размена“.

2. Настанак и развој

Међународна трговинска конференција у Уругвају довела је до стварања Светске трговинске организације (СТО) као институције која треба да посредује у трговачким споровима. Тада долази до појаве Новог светског поретка који је настао у Америци након пропасти комунистичких поредака и совјетског блока, а чија је најважнија одредница стварање глобалног тржишта. Данас је глобализацију немогуће избећи, с обзиром на развијеност високософистициране технологије, посебно информатичке што свет претвара у глобално село.

...

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]